Упутство о начину примене метода за процену вредности капитала и имовине и начину исказивања процењене вредности капитала

"Службени гласник РС", 57/2001

 I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

1. Овим упутством ближе се уређује поступање предузећа и других правних лица са друштвеним или државним капиталом (у даљем тексту: процењивача) у примени метода за процену вредности капитала и имовине, као и начин исказивања процењене вредности капитала прописане Уредбом о методологији за процену вредности капитала и имовине ("Службени гласник РС", број 45/2001 - у даљем тексту: Уредба). 

2. Прописана методологија примењује се у поступку процене вредности капитала или имовине предузећа и других правних лица са друштвеним и државним капиталом (у даљем тексту: предузећа). 

Уколико се процена вредности капитала предузећа врши у поступку утврђивања вредности капитала код статусних промена, процењивач је дужан да утврди и основну вредност основних средстава предузећа применом методологије за процену вредности имовине. 

3. О извршеној процени вредности капитала или имовине саставља се извештај. 

II ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ КАПИТАЛА


Процена вредности капитала обухвата следеће фазе: 

1) припрему за процену; 

2) примену методе ДНТ; 

3) примену методе ЛВ; 

4) доношење закључка о вредности капитала. 

1) Припрема за процену


Припрема за процену вредности капитала обухвата: 

а) израду информационе основе која садржи податке о: предузећу, грани у којој предузеће послује, кретањима привреде у целини; 

б) проверу обухватности и реалности биланса стања, допуњавање биланса стања за износ средстава и обавеза за које се поуздано утврди да нису обухваћена и састављање биланса стања на дан процене, на начин прописан законом којим се уређује рачуноводство.

2) Примена методе ДНТ


Вредност укупног капитала по методи ДНТ представља садашњу вредност нето новчаних токова које ће предузеће остварити послујући на „гоинг цонцерн" принципу. Новчани токови деле се на новчане токове у периоду пројекције и новчане токове након периода пројекције. 

Примена методе ДНТ обухвата: 

а) финансијску анализу; 

б) пројектовање новчаних токова; 

в) утврђивање дисконтне стопе; 

г) утврђивање основне, доње и горње граничне ДНТ вредности. 

а) Финансијска анализа предузећа обухвата анализу података из званичних биланса стања и биланса успеха за период од најмање пет претходних година. Финансијска анализа се врши у циљу комплетирања информативне основе за пројекције новчаних токова. 

б) Новчани ток пројектује се за период у коме се очекује његово стабилизовање, а који не може бити краћи од пет година. 

Резултат пројекције новчаних токова је нето новчани ток након сервисирања дугова. Нето новчани ток након сервисирања дугова представља разлику укупних прилива и укупних одлива новчаних средстава из пословне, инвестиционе и финансијске активности предузећа. Новчани токови (приливи и одливи) по појединим годинама пројекције изводе се из претходно пројектованих биланса успеха и пројектованих позиција биланса стања за сваку од година пројекције. 

Пројекције се врше на реалној основи, без укључивања ефеката инфлације, при чему се за сваку позицију јасно и прецизно наводе претпоставке и евентуални ограничавајући услови на бази којих је пројекција вршена. 

Пројекције се базирају на постојећем производном потенцијалу предузећа уз уважавање ефеката планираних мера пословне политике, очекиваних тржишних услова пословања, очекиваног развоја гране и очекиване тржишне позиције предузећа. 

Релативни односи појединих билансних позиција у периоду пројекције не смеју значајно одступати од односа који су идентификовани у поступку финансијске анализе. 

У пројекције не треба укључивати инвестиције које значајно мењају приносну снагу предузећа. 

На бази претходно пројектованих позиција биланса стања и пројектованог нето новчаног тока, састављају се биланси стања по појединим годинама пројекције. 

Нето новчани токови након периода пројекције продукују резидуалну вредност. Резидуална вредност се утврђује у складу са чланом 5. став 3. Уредбе. Стопа раста нето новчаног тока у резидуалу не може бити већа од 4%. Коефицијент очекиваног раста нето новчаног тока у резидуалном периоду представља збир броја један и стопе раста нето новчаног тока у резидуалном периоду. 

в) Дисконтна стопа представља цену сопственог капитала предузећа и утврђује се на начин уређен у члановима 6. и 7. Уредбе. Утврђена дисконтна стопа користи се за израчунавање садашње вредности нето новчаних токова из периода пројекције и садашње вредности резидуалне вредности. Квантификацију премије за ризик на улагање у предузеће процењивач врши на основу темељне анализе прописаних елемената премије. 

г) Вредност капитала утврђује се као збир садашње вредности нето новчаних токова из периода пројекције и садашње вредности резидуалне вредности, при чему се: 

- основна ДНТ вредност капитала утврђује уз употребу утврђене дисконтне стопе; 

- доња гранична ДНТ вредност утврђује уз употребу утврђене дисконтне стопе увећане за пет процентних поена, 

- горња гранична ДНТ вредност утврђује уз употребу утврђене дисконтне стопе умањене за пет процентних поена. 

Уколико се процена вредности капитала врши у поступку утврђивања вредности капитала код статусних промена, доња и горња гранична ДНТ вредност капитала не утврђују се.

3) Процена вредности методом ЛВ


Процена ликвидационе вредности капитала врши се на бази обухвата свих позиција имовине и обавеза исказаних у билансу стања сачињеном на дан процене. 

Процена вредности капитала по методи ЛВ укључује следеће поступке: 

а) одређивање ликвидационе вредности имовине; 

б) утврђивање вредности обавеза и трошкова поступка редовне ликвидације; 

в) утврђивање основне ликвидационе вредности капитала. 

а) Ликвидациона вредност имовине представља новчани износ који би се остварио појединачном продајом делова имовине у најповољнијем сценарију поступка редовне ликвидације предузећа. 

При утврђивању ликвидационе вредности делова имовине треба имати у виду функционалност имовине и могућност промене намене имовине, као и додатне трошкове промене намене имовине. 

б) При утврђивању ликвидационе вредности обавеза и трошкова поступка редовне ликвидације примењује се принцип највише вредности. 

в) Основна ликвидациона вредност капитала добија се као разлика измећу ликвидационе вредности имовине и збира ликвидационе вредности обавеза и трошкова поступка редовне ликвидације. 

4) Доношење закључка о вредности капитала


Уколико се процена вредности капитала врши за припрему програма приватизације у закључку о вредности укупног капитала утврђује се распон између доње и горње границе вредности укупног капитала у складу са члановима 12. и 13. Уредбе. 

Уколико се процена вредности капитала врши у поступку утврђивања вредности капитала код статусних промена, у закључку о вредности укупног капитала утврђује се јединствен износ у складу са чланом 23. Уредбе. 

Закључак о вредности капитала у оба случаја садржи и приказ структуре капитала по појединим облицима власништва. 

III ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ


Процена вредности имовине по прописаној методологији обухвата следеће фазе: 

1) припрему за процену; 

2) утврђивање основне вредности имовине; 

3) доношење закључка о вредности имовине.

1) Припрема за процену


Припрема за процену укључује идентификацију делова имовине чија се вредност процењује, проверу власништва и дефинисање карактеристика и квантитета појединих делова имовине. 

2) Утврђивање основне вредности имовине


Основна вредност имовине процењује се поређењем са актуелним тржишним ценама исте имовине. Уколико за поједине делове имовине предузећа не постоје актуелне тржишне цене исте имовине, процењивач утврђује њихову вредност поређењем са ценама сличне имовине уз уважавање физичких и економских карактеристика имовине које имају ефекте на вредност. Карактеристике имовине са ефектима на вредност представљају: површина, капацитет, локација, намена, врста, категорија, квалитет, изведене адаптације, степен амортизованости, степен наплативости, могућности промене намене и ограничења употребе. 

Све претпоставке и евентуални ограничавајући услови на бази којих је донет закључак о вредности имовине морају бити јасно и прецизно наведене. 

3) Доношење закључка о вредности имовине


Уколико се процена вредности имовине врши за припрему програма приватизације у закључку о вредности имовине утврђује се распон између доње и горње границе вредности имовине у складу са чланом 18. ст. 2. и 3. Уредбе. 

Уколико се процена вредности имовине врши у поступку утврђивања вредности имовине код статусних промена, закључак о вредности имовине представља основна вредност имовине. 

IV НАЧИН ИСКАЗИВАЊА ПРОЦЕЊЕНЕ ВРЕДНОСТИ КАПИТАЛА КОД СТАТУСНИХ ПРОМЕНА


Након утврђивања процењене вредности капитала саставља се биланс стања предузећа на дан процене. 

Процењена вредност укупног капитала исказује се у пасиви биланса стања по појединим облицима номиналног капитала у пропорцијама које су утврђене на основу документације из члана 24. Уредбе. 

Разлика која проистиче између процењене и књиговодствене вредности капитала евидентира се на основним средствима у активи биланса стања. Основна средства се исказују тако што се процењене основне вредности појединих основних средстава повећавају или умањују сразмерно њиховом учешћу у процењеној вредности укупних основних средстава до изједначења активе биланса стања са пасивом биланса стања. 

V САДРЖАЈ ИЗВЕШТАЈА О ПРОЦЕНИ ВРЕДНОСТИ КАПИТАЛА И ИМОВИНЕ


О извршеној процени вредности капитала саставља се извештај који садржи: резиме процене; увод; информације о предузећу, грани као и положају предузећа у грани; биланс стања на дан процене; приказ процене по појединим методама; закључак о вредности укупног капитала који садржи и податке о структури капитала; изјаву одговорног лица предузећа да су проценом обухваћена сва имовина и обавезе предузећа; имена руководиоца тима и осталих процењивача. 

Уколико је процена вредности капитала вршена у поступку утврђивања вредности капитала код статусних промена, извештај о процени вредности капитала садржи и резултате процене основних средстава и приказ биланса стања предузећа након укњижавања процењене вредности капитала. 

О извршеној процени вредности имовине саставља се извештај који садржи: резиме процене; увод; приказ процене по појединим методама; закључак о вредности имовине; имена руководилаца тима и осталих процењивача. 

Уз извештај о процени вредности капитала или имовине достављају се следећи прилози: решење о упису предузећа у судски регистар, биланси стања и успеха за најмање пет последњих година, имовинско-правна документација за некретнине, обрачуни у вези са применом сваке од метода. 

VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ


Ово упутство ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије". 

Упутство о начину примене метода за процену вредности капитала и имовине и начину исказивања процењене вредности капитала
0

Укупно предузећа у поступку приватизације

0

Предузећа са Јавним позивом у току

0

Предузећа у поступку анализе и припреме јавног позива