I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овом уредбом прописује се методологија за утврђивање вредности капитала, односно имовине у предузећима и другим правним лицима са друштвеним или државним капиталом.
Субјект приватизације саставља рачуноводствене исказе, на дан процене вредности капитала.
II ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ КАПИТАЛА И ИМОВИНЕ ЗА ПРИПРЕМУ ПРОГРАМА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
Члан 2.
Предузећа и друга правна лица (у даљем тексту: субјекти приватизације) која припремају програм приватизације врше процену вредности капитала, односно имовине.
Субјекти приватизације проценом утврђују основну вредност укупног капитала, односно имовине, као и доњу и горњу границу распона вредности укупног капитала, односно имовине.
1. Поступак процене вредности капитала
Члан 3.
Вредност капитала субјекта приватизације процењује се применом метода кориговане књиговодствене вредности (у даљем тексту: метод ККВ).
У случајевима прописаним овом уредбом вредност капитала субјекта приватизације процењује се применом и следећих метода:
1) дисконтовања новчаних токова (у даљем тексту: метод ДНТ):
2) методом ликвидационе вредности (у даљем тексту: метод ЛВ).
1.1. Метод ККВ
Члан 3а
При изради процене вредности укупног капитала методом ККВ утврђују се основна ККВ и доња и горња и гранична ККВ.
Члан 3б
Основна ККВ из члана 3а ове уредбе утврђује се тако што се укупна актива умањује за износ губитка и износ укупних обавеза (обавезе, одложени ревалоризациони добитак, дугорочна резервисања и пасивна временска разграничења).
Укупна актива, губитак и укупне обавезе из става 1. овог члана утврђују се на основу последњег годишњег рачуна субјекта приватизације.
Члан 3в
Субјекти приватизације утврђују доњу границу распона вредности капитала тако што вредност капитала добијену на начин утврђен у члану 3б ове уредбе множе коефицијентом 0,5.
Субјекти приватизације утврђују горњу границу распона вредности капитала тако што вредност капитала добијену на начин утврђен у члану 3б ове уредбе множе коефицијентом 1.
Члан 3г
Ако је вредност капитала субјекта приватизације добијена на начин утврђен у члану 3б ове уредбе негативна, односно ако Агенција за приватизацију (у даљем тексту: Агенција) оцени да вредност капитала значајније одступа од вредности капитала која би се могла остварити продајом на тржишту, Агенција може извршити процену вредности капитала применом метода ДНТ, односно метода ЛВ.
1.2. Метод ДНТ
Члан 4.
При изради процене вредности укупног капитала методом ДНТ утврђују се основна ДНТ вредност и доња и горња гранична ДНТ вредност.
Члан 5.
У оквиру израде процене вредности укупног капитала субјекта приватизације методом ДНТ пројектује се реалан новчани ток након сервисирања дугова и процењује вредност новчаног тока у резидуалном периоду.
Новчани ток из става 1. овог члана пројектује се за период у коме се очекује његово стабилизовање, а који не може бити краћи од пет година.
Вредност новчаног тока у резидуалном периоду из става 1. овог члана утврђује се тако што се стабилизовани нето новчани ток из последње године пројекције помножи са коефицијентом очекиваног раста нето новчаног тока у резидуалном периоду и подели са разликом између дисконтне стопе и очекиване стопе раста нето новчаног тока у резидуалном периоду.
Садашње вредности нето новчаних токова из периода за које се врши пројекција као и садашња вредност нето новчаног тока у резидуалном периоду из става 1. овог члана утврђују се применом изабране дисконтне стопе.
Члан 6.
Дисконтна стопа представља цену сопственог капитала субјекта приватизације.
Дисконтна стопа из става 1. овог члана обрачунава се као збир следеће три компоненте:
1. реалне стопе приноса на улагања без ризика;
2. премије за ризик на улагање у субјект приватизације;
3. премије за ризик на улагање у Савезну Републику Југославију, односно Републику Србију.
Агенција шестомесечно објављује стопу приноса из става 2. тачка 1. и премију из става 2. тачка 3. овог члана.
Члан 7.
Укупна стопа ризика улагања у субјект приватизације утврђује се као збир појединачних стопа ризика које се процењују за следеће елементе:
1) величина субјекта;
2) квалитет организације, руководства и кадрова;
3) финансијски положај;
4) производно продајни потенцијал;
5) могућност поузданог предвиђања пословања.
Појединачни елементи из става 1. овог члана могу да генеришу стопу ризика од највише 5%, с тим да укупна стопа ризика улагања у субјект приватизације не може да буде мања од 5%.
Члан 8.
Основна ДНТ вредност из члана 4. ове уредбе једнака је збиру садашњих вредности нето новчаних токова из периода за који је вршена пројекција, увећаном за износ садашње вредности нето новчаног тока у резидуалном периоду.
Доња гранична ДНТ вредност укупног капитала из члана 4. ове уредбе утврђује се повећањем дисконтне стопе за 5 процентних поена.
Горња гранична ДНТ вредност укупног капитала из члана 4. ове уредбе утврђује се смањењем дисконтне стопе за 5 процентних поена.